Maya

Ljudi su ranije delili po TW.

I nadam se da će šlog da ga opali u jezik kad vidi slike.

Plus studenti su zamolili da se ne nose zastave bilo koje države, udruženja itd. Tako da ono.

Deset godina sam išla na proteste, dok nisam otišla iz Srbije. Go kurac mi nismo smenili, neka njih, šta će im koji djavo bilo čije zastave? Da žvalavi još malo spinuje?

Koliko ja znam, studenti su i zamolili bez toga, ali ti "likovi" su poneli zastave jer su znali ("očekivano smo linčovani") šta će se dogoditi. Slušajte decu, pametniji su od nas.

Pun internet muškaraca koji kažu da nikad ne bi oženili ženu koja već ima dete. Onda imamo mog muža, gde ja juče skontam da je on kolegama rekao da ima dete, pa na pitanje koleginice zar nije moje iz prvog braka rekao "To je ne čini manje mojim detetom".

Nema slobode od veroispovesti u društvu gde javni servis prati crkveni kalendar JEDNE veroispovesti i svaki put kad im je neki svetac, u svim vestima to ponavlja i daje uputstvo za šta se (ne) valja raditi taj dan. Horor kao takav.

Cancel Azdejkovića je nesto najlepše što sam videla ove nedelje.

Bliži se januar, i moj odlazak u Questuru za boravišnu dozvolu, i toliko se puta desilo da sve krene naopako, da iako imam sve papire, anksioznost ide kroz plafon.

Tužilaštvo najavilo žalbu na naše puštanje na slobodu. Kada nas pokupe za dan dva, ja biram Jodnu Banju, može i Vrdnik. Kad mogu ovi Bg osiguranici u Kamenicu valjda i mi lokalni možemo po želji?!

Volela bih, jednog dana, kad svi popadaju, da vidim Azdejkovica nataknutog na neomascen kolac na sred Trga Republike.

Hoće migrena, neće migrena.

Možda je dan sranje, ali sam makar lepa.

Čedomir, muva govnara.

Možda i u zvučnu kupku, ko zna!

Kvantno ću skočiti sa zgrade jebeš mi sve

Znači, nuklearno sranje. A meni je dete u Srbiji. Jebem ti sve živote.

Upravo mi tetka reče da su "oni izgradili". Samo sam je pitala "Tetka, gde su ti deca i unuci? Kad su otišli?". Toliko ljudi koje sam ja smatrala inteligentnim, ponavljaju istu mantru.

Elem, danas za ručak gulaš.

Nas je četvoro u kući. Najmlađi, tinejdžer, muževljev mlađi brat, rođen i odrastao u Italiji, ovde-onde išao u Rumuniju, levitira oko mene svaki put kad se kuva neko balkansko jelo.

Ja? Ništa ja nisam ni video ni uradio.

Nije nigde preko cveće; ima i ovde korupcije i svega. Ali ima i stvari deset puta boljih nego tamo.

Što samo mi da imamo žvalavog

Sedim u Italiji, heklam i jedem lazanje. Da mi je neko pre tri godine to rekao, kad sam razmatrala samoubistvo, ne bih verovala.

Note to self-ne nositi otključan telefon u rukama.

Meni je nekako najveći šok kvalitet namirnica u It naspram Srbije. Cene su manje više iste, ali je kvalitet daleko bolji.

Našla sam par, polako. Nikad mi lajna lepša nije bila. Možda 2010.

Najveća dosada među psima.

Isto sestro isto